Polozaj

dom-kulture

Меска заједница

Амбуланта и апотека

Школа

Црква

Фудбалски клуб

Фолклорна секција

Ловачко друштво

Уметност и култура

Привреда

ШТУБИК до 1940. ГОД.

„НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОНИШТВА“ ЈОВАН ЦВИЈИЋ

Штубик је насеље на површи високој око 300 метара на којој су брда: Врело Карађорђево и друга. Куће су с обе стране реке Замне и потока Штркавца, а у средини, на лепој заравни је варошица. У Штубику има чесма, неколико кладенаца и више бунара

У синору су многи извори и бачуре. Земља се обрађује, па је утрина, ливада и шума мало. Земљишни називи су: Дубрава. Карађорђево брдо, Део, Мироч, Ливађе, Стена, Дупљанe, Браник, Влашко поље, Шиб, Клађе, Врело, Плаветница, Коса, Карамански Облози, Церје, Нерезина, Селиште, Девесиловац, Плочје, Дрењар, Смиљкова главица, Суваја, Милошевића, Салашки, Кошевски, Међнички, Бечарића и Ливадски Поток. Општинска шума је: Мостић, Средњик и Ливадска. Утрине су: Росуље и Збеговиште.

Штубик је збијеног типа; у новије време се иселило око 20 кућа „ на торове“. Куће су удаљене по 10-40м; највише их има поред пута Неготин- Доњи Милановац. Осим варошице, где су црква, школа, судница, дућани и механе, Штубик је подељен у Горњи крај, Доњи Крај (Осојна), Приплата и Штрковац. После светског рата Штубик је проглашен за варошицу. У Штубику је испитано 26 родова са 368 кућа. Гробље је северозападно од села у Црквишту.

Има два тумачења о постанку имена Штубик. По једном предању је име дошло по томе што је у селу било „ сто бика“, а по другом име је постало од узвика „сту, бик!“ (стој, биче).

Назив селиште је најстарији остатак из прошлости, где је прво било село. Турска Кула је место где је била кула за турску стражу. У Црквишту је била црква кад се село преместило из Селишта. Старо гробље код Црквишта је из времена кад је код њега било село, а Старо Гробље код садашње цркве и шанчеви на Карађорђевом Брду су остали из почетка 19. века.

На аустриским картама (Лангерова и „ Темишварски Банат“) село је забележено под именом Stubika- Stuboc, а у 1736 год. записан Шћубик) Село Штубик забележено је 1784 год.; 1807 год. помиње се кнез „Паун Шубик“, а 1811 год. село Штубик. Године 1846 у Штубику је било 163, 1866 год. 225, а у 1924 год. 407 кућа.

По предању село у селишту, које је поред реке Замне више данашњих кућа, засновали су досељеници од Косова, пре 300- 400 и више година. Много доцније, у Влашком Пољу, које је близу Селишта, засновано је једно маље насеље, али су његови оснивачи били „Унгурјани“. Кад је пре 200 година село из Селишта премештено код Црквишта, где су дошли и неки Косовци, међу којима и један „прстенџија“, као и досељеници из Кључа и други, Унгурјани су напустили своје насеље и прешли у Малајницу и Плавну. Доцније је већина становништва из Црквишта прешла на данашње место, а остали су прешли почетком 19 века. У досељенике који су дошли „од Косова“ рачунају се родови: Ћирићи, Пантићи, Павловићи, Срејићи, Крсманчићи, Симоновићи, Ракићи, Арсићи, Петковићи и Миленковићи. Презиме Ћирићи првог рода је најстарије, а Пантићи и Павловићи се зову по чукундедовима, који су рођени у време премештања села из Црквишта. Од Симеоновића је по предању био поменути кнез“Паун Шубик“.

Црквена слава и сеоска заветина о Тројицама. Вашар је 15. августа и 1. октобра, а пијачни је дан петком.